Borba s kišom

Redovno mi se dešava da kiša počne da pada pet minuta nakon što raširim veš da se suši na štriku razapetom iznad mog backyard-a. Dobro ja osmotrim nebo pre tog čina ali uvek pomislim da neće ti oblaci ovamo ili da neće ovi doneti kišu. Još uvek ispadam naivan pred neuračunljivim britanskim vremenom. Trebalo je samo da odem do kuhinje i pristavim vodu za čaj (da..., za crni čaj koji pijem s mlekom) pa da se sunčano podne pretvori u mrkli mrak od oblaka, i da tišinu moje sobe počne prekidati agresivno dobovanje kišnih kapi o sims i staklo prozora. Digao sam ruke od trčanja po veš tako da je on imao još jedno ispiranje ali sam ga na kraju uneo da se suši u sobi, a posle par sati dvorište je bilo suvo kao da kiše ovde nije bilo danima...


Tako je bilo juče. A jutros je dvorište zabelelo od aprilskog snega...