Ima li granica za Google?

Mislim da nema. Juče su lansirali servis "Street View" i za gradove Velike Britanije. Odmah sam ga testirao i osetio sam isto onakvo ushićenje kao kada sam pre nekoliko godina video po prvi put "Google Earth". Onomad sam bio oduševljen 2D snimcima iz ptičje perspektive i dinamičkim zumom a danas mogućnošću da se šetamo po gradovima uz pomoć 360° panoramskih fotografija koje su napravljene specijalnim mobilnim kamerama. Ove fotografije su integrisane sa mapom i dovoljno je mišem prevući ikonicu (žutog čovečuljka) na neku lokaciju i odjednom dobijamo fotografiju koju možemo rotirati u svim pravcima. Na fotografiji se pojavljuju linije koje označavaju ulice a klikom na strelice se može bukvalno pomerati u prostoru - automatski se učitavaju nove slike napravljene na novoj lokaciji. Kako se pomeramo u prostoru, snimci se nižu u kontinuitetu! Fotografije su napravljene u velikoj rezoluciji i moguće ih je zumirati. Apsolutni 3D ugođaj!!! Šlag na torti je mali kompas koji nam govori u kom pravcu se krećemo ili u kom pravcu gledamo dok rotiramo fotografiju.

Snow time!

I've published on a Youtube couple of my handmade videos taken while driving to work from Cambridge to Huntingdon that morning.

Kako sam otkrio Italo Disco

Well, pre četiri godine sam od kolege iz bivše firme maznuo "Back To Mine" kompilaciju DJ legende Dannie Tenaglie. To je bio izbor nesvakidašnjih pesama koje definitivno nisu bile mainstream ali su bile slatkiš za one sa uhom za dobar zvuk. Da se od ovakvih slatkiša dobija na masi, sad bih definitivno bio gojazan! Album sam preslušao na stotine puta od tada a onda sam na Wikipediji pronašao da nije samo Dannie napravio kompilaciju pod tim nazivom. Ubrzo sam krenuo u potragu za ostalim albumima iz kolekcije. Röyksopp su me očarali izborom u kom su akcenat stavili na Italo Disco, muziku koju nisam poznavao, i stoga o njoj imao loše predrasude. Evo nekih numera sa ovog albuma (Mr Flagio - "Take A Chance" i Kasso - "One More Round"):

Ova muzika je pravljena 1983. godine, kada sam ja slavio peti rođendan. Sada se pitam kako su mi ovako genijalne stvari promakle tokom svih ovih godina.

Babrajući po YouTube-u, naišao sam na ovaj biser. Kompozicija koju mogu neprestano slušati, BWH - "Stop":

Pepersi

Moja leta od 2000. do 2004. su bila sazrevajuća, oslobađajuća...Tada sam živeo u ulici Bem Lilike, u mom malom parčetu slobode. Danju sam spremao ispite a noću lutao po gradu. Voleo sam da učim...bio sam u svetu gde je sve zavisilo samo od mene. Jutra su mirisala na kafu i svežina je ulazila kroz prozor dok sam pravio planove koliko preći za predstojeći dan...I brzo bi to išlo...komšije su odlazile i vraćale se s posla, senke smokve i lešnika bi brzo prelazile preko dvorišta a ja sam rešavao jednačine, crtao grafike i razmišljao o modulacijama digitalnih signala...sve dok Brana i Adrijana ne bi prošle ispred kuće...Bilo je tada vreme da se planira veče.

Novosadska leta su magična. Bulevar je živ. Toplina izbija iz asfalta, iz betona i zidova zgrada. Ponoć je a ima 28 stepeni. Idemo na Štrand na piće. Ogromna crna reka je pred nama a po njoj šljašte narandžaste iskre Mosta slobode. Osećaš se kao da ti je ta obala kuća...

Voleo sam tada da slušam Peperse...oni su mi uvek bili asocijacija slobode, osećaja da si kod kuće svuda gde imaš prijatelje. U toj noći, bosi na pesku, pričate besmislice, pravite glupave šale i smejete se do neba. Kakva sreća!

Jutros sam vozio iz Kembridža za Huntingdon. Susan i ja smo se vraćali iz izlaska. Sa društvom sa plesa smo bili na večeri u kineskom restoranu i posle u "Salsi". Pričali smo o njenom razvodu, o našim prijateljima...i kako svako ima neke probleme...Ubacio sam CD Pepersa i već prvi akordi su me podsetili na one vrele ulice...a vozio sam kroz magloviti Huntingdon road ka zapadu...sa obe strane puta su se smenjivale siluete stabala i stubovi sa narandžastim osvetljenjem. Zabacio sam glavu na uzglavlje od sedišta i posmatrao kako putujem kroz prostor i vreme. Scena je bila kao iz nekog čudnovatog sna. Magla svuda oko nas...Polako sam vozio, levom stranom, i pitao se ko li sada sedi na onim ležaljkama u onom kafeu na Dunavu...Život je čudan i nepredvidiv. Ali baš zato i uzbudljiv.

Danas idem ponovo u Kembridž, da bos šetam sa prijateljima uz jednu novu reku...

Parče leta u maglovitom Kembridžu

Kembridž nudi mnogo za ljubitelje salse. Svakog dana se u različitim klubovima drže časovi i posle njih tzv. "social" - plesne žurke. Centralno mesto zauzima klub "Salsa" ali popularni su i časovi u St.Paul's Centru i klubu Cellar Bar 8. Dominira New York stil ali viđam i dosta ljubitelja kubane. Ja plešem NY. Vodeće su četiri škole salse: PureSalsa, SalsaBravo, LattinCollective i škola Nelsona Batiste.

Englesku svi vezuju za pabove ili clubbing ali ja svakog petka i subote sa društvom izlazim u "Salsu". Jednostavno, izlazak ne mogu da zamislim bez plesa.

Ntoman

Last Friday was Nina's birthday. After beer in a pub in Cambridge, we (Nina, Marianne, Zeljko, Vesna and me) went out to Club Salsa. DJ played one song I liked and heard many times before but didn't know its title. It was "Ntoman" by Africando. Here's the video with it.

GTA San Andreas - SF-UR (San Fierro Underground Radio)

This is one of my favorite old skool collections. I came across it when I searched for some old stuff on the Internet, including house music from the end of 80s and the beginning of 90s. It was actually released as an official soundtrack of the computer and video game "Grand Theft Auto - San Andreas". Here's the list of its brilliant tunes:

01. Joe Smooth - Promised Land
02. 808 State - Pacific
03. A Guy Called Gerald - Voodoo Ray
04. Frankie Knuckles - Your Love
05. Raze - Break 4 Love
06. Cultural Vibe - Ma Foom Bey
07. Jomanda - Make My Body Rock
08. Ce Ce Rogers - Someday
09. NightWriters - Let The Music Use You
10. Mr Fingers - Can You Feel It
11. Marshall Jefferson - Move Your Body
12. Maurice - This Is Acid
13. The Todd Terry Project - Weekend
14. Fallout - The Morning After
15. Robert Owens - I’ll Be Your Friend
16. 28th Street Crew - I Need A Rhythm