Jambolija

Sinoć sam prvi put čuo za ovu reč, a voleo bih da nisam. Bar ne u tom kontekstu. Rečenica "...Zidovi uzanog stepeništa su bili obloženi lako zapaljivom jambolijom..." se nalazi u mnogim novinarskim izveštajima o stravičnoj nesreći koja se desila preksinoć u Lounge klubu u Novom Sadu. Osam mladih života se ugasilo u vatrenom grotlu iz kog nije bilo izlaza.

Sedeo sam na spratu tog kluba nekoliko puta. Retro koncept enterijera je bio nesvakidašnji ali ambijent i prostor su bili pomalo klaustrofobični, i na žalost, sada kobni. Stresao sam se kada sam samo pomislio kako su mogli izgledali ti trenuci pakla...

Iako se sada nagađa kako je do požara došlo, jedno je sigurno: verovatnoća da dođe do tragedije je uvek postojala, što zbog nepostojanja pomoćnog izlaza, što zbog veštačkog materijala kojim je dekorisan enterijer. A tu je bio još jedan sveprisutan faktor: dozvoljeno pušenje na javnim mestima. Ako bi ono bilo zakonom zabranjeno, dobit za društvo bi bila ogromna: mladi ljudi se ne bi gušili u oblacima dima kada izađu u svoj omiljeni klub, smanjio bi se broj kancerogenih oboljenja, a bio bi manji i rizik od požara.

Engleski parlament je 1. jula 2007. doneo takav zakon. I bilo je neobično izaći i videti kako po kafićima i klubovima više niko ne puši, nema gustog dima ispod tavanica i iznad šankova, ljudi ne tumaraju i ne plešu u otrovnoj magli; garderoba ne smrdi na duvan po povratku kući. Ovo je jedna od prvih stvari koju mnogi moji prijatelji iz Srbije primete kada izađemo ovde u neki klub, pab ili restoran.

Zakon je donet i ljudi ga poštuju. Kazna za pušače koji ga prekrše je £50, odnosno £30 ako se plati u naredne dve nedelje. Ukoliko ugostitelji dozvole pušenje u svojim objektima, rizikuju da budu kažnjeni sa £2500. Postojala je bojazan među njima da će im opasti broj mušterija ali to se nije desilo jer su, na primer, u pabove počeli da dolaze ljudi koji su ih ranije izbegavali baš zbog duvanskog dima. A svaki pab, ili klub, ima takozvani beer garden - natkriven deo ispred ili iza objekta gde pušači mogu da izađu i konzumiraju cigarete. Neki su čak uvideli da na tom mestu lako dolazi i do poznanstava...jer su ljudi skoncentrisani na malom prostoru i nekako su više upućeni jedni na druge. Često su to zapravo bašte, sa drvenim klupama i stolovima, gde se može izneti piće i sesti.

Ovaj zakon nije ograničen samo na zatvorene prostore. Pušenje je zabranjeno čak i na peronima železničkih stanica ali i na autobuskim stajalištima.

Da je sličan zakon postojao kod nas, ova tragedija bi možda bila i izbegnuta. Ipak, nikad nije kasno za prave zakonodavne poteze.